Инсталација и одржавање анализатора квалитета воде

ПХ метар
Постоје две методе уградње пХ мерача: проточни{0}}и типови за урањање. Постројења за пречишћавање отпадних вода углавном користе потопљени тип. На пример, у овом постројењу за пречишћавање отпадних вода пХ ​​метар је уграђен у излазни преливни канал оксидационог јарка. пХ вредност је овде репрезентативнија, а проток воде је стабилан, што не утиче значајно на пХ метар. Редовно одржавање помаже да се осигурају тачна мерења и продужи животни век инструмента. Треба обратити пажњу на то да се наменски кабл између сензора и предајника не покваси; у супротном, сигнал високог{6}}отпорног, ниског-напона са електроде не може да се пренесе на предајник. Када се електрода не мери, треба ставити жути заштитни рукав. Одржава електроду влажном, што помаже да се продужи њен животни век. Отприлике сваког месеца, електроду треба чистити: прво исперите додатке благим протоком воде, затим потопите електроду у раствор за чишћење на одређено време и на крају исперите чистом водом. Носач сензора такође треба очистити. Након сваког чишћења, калибрацију треба извршити са пуферским раствором. Међу домаћим растворима за калибрацију пХ вредности, прихватљив је онај са пХ=4, али онај са пХ=7 није довољно прецизан и може утицати на резултат калибрације. Због тога је најбоље користити решење за калибрацију које је обезбедио произвођач. Произвођачи углавном обезбеђују два стандардна решења: једно са пХ=7 за калибрацију нулте-тачке инструмента и једно са пХ=4 за калибрацију излазног нагиба сигнала инструмента.

Мерач раствореног кисеоника
Мерачи раствореног кисеоника углавном користе урањајућу инсталацију. Важно је користити оригинални монтажни носач произвођача. Носач који је обезбедио произвођач је направљен од нерђајућег челика са пластичним ланцем. Подешавањем дужине ланца, дубина урањања сензора се може променити, а цев за вођење на носачу осигурава да сензор остане вертикално. Носач је специјално дизајниран да преноси флуктуације површине воде на цев за урањање, изазивајући благе вибрације у цеви. Ово производи додатни ефекат чишћења на површини сонде. Неки корисници, да смање трошкове, праве сопствене уградне носаче, што често доводи до лошег заптивања између урањајуће цеви и сензора. Отпадна вода може да продре унутра, потапајући везу између наменског кабла и сензора у воду на дужи период, потенцијално оштетивши сензор. Неки чак инсталирају сензор директно у воду без држача, што ствара значајну напетост између сензора и кабла, чинећи сензор склонијим оштећењу. Сонду за растворени кисеоник треба нежно чистити водом сваке недеље. Ако је мембрана оштећена, треба је одмах заменити, а електролит такође треба заменити ако је контаминиран. Компоненте као што су Х2С, НХ3, бензен или фенол у отпадној води могу оштетити мембрану. У таквим случајевима, мембрана се мора често мењати. Стање електроде сонде може се проценити по боји: референтна електрода треба да буде црно-сива, катода (златна електрода) треба да буде жута, а контра-електрода мора да буде сјајна; у супротном је потребно чишћење или регенерација. Са Кином која све већи нагласак ставља на заштиту водних ресурса, третман отпадних вода је постао важнији, а повезани инструменти за детекцију за процес пречишћавања су неопходни. Као најважнији инструмент у индустрији пречишћавања отпадних вода, анализатори квалитета воде, поред правилног избора и уградње, захтевају редовно одржавање и калибрацију, који су кључни да би инструмент заиста ефикасно функционисао [2]. ...